Generalno se smatra da je internet “nastao” 1990. godine, a značaj bezbednosti na internetu je i zvanično prihvaćen 2012. godine. Vrlo malo vremena (22 godine) je bilo potrebno da jedna tehnološka inovacija postane esencijalna u našim životima. Ove godine, 8. februar se obeleževa kao Međunarodni dan bezbednosti na internetu.
Međunarodni dan bezbednosti na internetu se pre svega fokusira na bezbednu i pozitivnu upotrebu digitalnih tehnologija za decu i mlade, tj. na edukaciju dece o onlajn bezbednosti. Takođe, jedan od dodatnih motiva je da se podstakne sistemski razgovor i podigne svest o korišćenju tehnologije odgovorno, s poštovanjem, kritički i kreativo. Online svet, nisu samo igrice, muzika i zabava, već uzajamno poštovanje i uzajamni odnosi, veze koje se stvaraju onlajn.
Siguran internet se bavi temama kao što su zaštita krađe identita (phishing), sajber kriminal, zlonamerni sadržaji, sajber nasilje (cyberbullying), deljenje informacija na društevnim medijima, bezbedno korišćenje sadržaja na internetu itd. Lista je podugačka, a deca širom sveta se sa time susreću od prvog momenta kada dobiju pristup internetu, što je nekad u najranijem detinjstvu. Mislite da su oni svesni svih ovih aspekta onlajn sveta i da su spremni da se sa time nose? Mislite da je većina odraslih upoznata i spremna na to?
Neznanje je moć, jedan je od glavnih motiva Orvelovog romana 1984. Tvoje neznanje je moć za nekog drugog. Prevedeno na prosečnog pojedinca: neko drugi tvoje neznanje koristi za svoju sopstvenu dobit. Ili još mračnije, tvoje neznanje neko može iskoristiti da tebi naudi, tobom upravlja, umesto tebe odlučuje, tobom manipuliše. Svima je jasno da niko ne može da zna sve na svetu, ali isto tako, svako od nas može da bira šta želi da zna, šta želi da nauči ili gde ipak želi da zažmuri na jedno oko. I tu je onda odgovornost na nama. Tada više ne možemo da krivimo ni sistem, ni obrazovanje, niti bilo koga drugoga.
Za svakog stanovnika planete zemlje, glavno i osnovno je da spozna sredinu u kojoj živi, shvati šta je bitno za njihov opstanak, gde vrebaju smrtne opasnosti, šta su rizična ponašanja i kako se neki rizici mogu izbeći. Neka znanja se stiču promatranjem drugih, iskusnijih jedinki tvoje grupe, nešto je intuitivno, nešto se uči na sopstvenim greškama.
Za čoveka današnjice, koji živi u urbanoj sredini, esencijalno je da poznaje pravila saobraćaja, kao pešak, vozač i korisnik javnog prevoza. Jer, saobraćajne nesreće su visoko na listi kao uzroci smrti u modernom svetu. Deca prvo što nauče kad kreću u školu jeste kako da sami bezbedno pređu ulicu, prvo stanu, pogledaju levo-desno, oslušnu, sačekaju da auto stane i onda pređu ulicu. I to se deci ponavlja kao mantra, to se mora znati, jer je saobraćaj opasan. Na putu do škole, ne pričati sa nepozantima, to je isto jedna od tema koja se trubi deci, jer nepoznati ljudi možda mogu biti opasni. Da li i koliko često svojoj deci govorimo da internet može biti opasan? I na koji način? Da deljenjem ličnih podataka, možemo narušiti sopstvenu bezbednost?
Ovde nećemo ulaziti u detalje svih mogućih rizika u slučaju nebezbednog korišćenja interneta i digitalnih tehnologija. Ipak, u želji da vas motivišemo da shvatite važnost ove teme i da sami razmislite gde ste vi u svemu tome, izlistali smo samo nekoliko bazičnih elemenata koje smatramo da su bitni za sigurnije plivanje u onlajn svetu, samo kao grube smernice kako za odrasle tako i za decu:
- Prvo i osnovno je da svi tvoji nalozi imaju drugačije lozinke, ni u kom slučaju ne treba imati jednu istu lozinku na više različitih naloga (npr. ista šifra za gmail i za račun u banci); i samo ti treba da ih znaš. Ovde možeš proveriti da li ti je lozinka već ukradena.
- Koristi dvostepeni (ili višestepeni) sistem identifikacije (npr. Google Authenticator ili Microsoft Authenticator)
- Obavezno formiraj jake lozinke. Snagu lozinke možete testirati npr. ovde. Jaka lozinka treba da:
- sadrži 12 ili više znakova
- uključuje velika i mala slova
- brojeve i specijalne znakove
- sadrži nizove znakova nasumičnih reči (torbakaucpekmez)
- ne sadrži imena ili druge identifikacione podatke o vama ili vašoj porodici (npr. datum rođenja, broj telefona itd.. )
- Maloj deci ne davati pristup internetu bez nadzora odraslih ili ograničiti sadržaje koji su im dostupni (npr. staviti im na raspolaganju aplikacije koje ste lično proverili, rad u oflajn modu, Family Link i sl.)
- Ne deli svoje a ni tuđe lične podatke na socijalnim mrežama (adresa, datum rođenja, jmbg…)
Sada, kada su ove informacije došle do tebe, na tebi je da odlučiš šta ćeš sa njima; da zažmuriš na jedno oko, pročeprkaš malo dublje, promeniš svoje šifre, da se edukuješ dodatno, pokreneš ovu temu u firmi u kojoj radiš, u obližnjoj školi, među poznanicima. A za decu, e deca su tu potpuno zavisna od tebe. Pomozi im da bezbedno rukuju digitalnim uređajima, da koriste tehnologiju za sticanje znanja na siguran način.
