Ljudi komuniciraju između sebe na razne načine. Neko je rekao, ideje se prenose usmeno, a informacije pisano. Zahvaljujuću pisanim dokumentima se efektnije i preciznije čuvalo i prenosilo znanje, što je omogućilo razvoj nauke i civilizacije.
Kada pomenemo pisanje, to nas asocira na pismenost. Sinonimi za pismenost su obrazovanje, učenje, znanje. U nekom najopširnijem smislu pismenost predstavlja sposobnost čitanja i pisanja na maternjem jeziku.
To je možda i bila osnovna definicija u društvima kada knjiga i obrazovanje nije bilo dostupno svima. Međutim, kako je obrazovanje postajalo sve pristupačnije, definicija pismenosti se proširila na poznavanje gramatike i pravopisa, ali i sposobnost razumevanja onog što je napisano i pročitano.
Prema nekim procenama, u Kineskom (Mandarinskom) jeziku postoji oko 50 000 znakova, a da bi se neko smatrao obrazovanim, treba da poznaje oko 8 000, dok je za čitanje dnevnih novina potrebno poznavanje samo 2 000 – 3 000 znakova.
Pod pismenosti se u nekom momentu dodala i veština računanja, tj. poznavanje osnovne numerike. Sve ovo ukazuje, da se definicija pismenosti menja s vremenom i zavisi od konteksta u kome se definiše, kao i to da postoje različite vrste pismenosti.
Između ostalih, to su:
- medijska,
- kulturna,
- naučna
- i finansijska pismenost.
Ona pismenost koja mene interesuje i na koju želim u daljem tekstu da se osvrnem jeste funkcionalna pismenost.
Funkcionalna pismenost najgeneralnije predstavlja sposobnost pojedinca da efikasno funkcioniše u društvu u kome živi. Jasno nam je da se način života u svim zemljama sveta konstantno menja, i da te promene neposredno utiču na veštine i sposobnosti koje su danas neophode pojedincu da bi mogao da živi, radi i doprinosi svojoj zajednici.
Profesor Miodrag Zec je lepo pomenuo da je čovek osnova za razvoj svakog društva.
Mene zapravo najviše interesuje moja sposobnost da budem tu za meni najbliže, porodicu, prijatelje, da budem tu za sebe, a onda i za društvo i širu okolinu. U tri teme sam sumirala na čemu želim proaktivno da radim, kako bih se na najbolji mogući način prilagodila današnjem kontekstu modernog života u razvijenom svetu, a da pri tome i uživam u njemu.
Tri ključna elementa za funkcionalnu pismenost u 21. veku
Engleski jezik
Prvo bih napomenula da smatram ključnim da svako prvo savlada svoj maternji jezik, pa onda bilo koji drugi. Izuzetak su naravno oni koji su odrastali bilingualno ili multilingualno.
Nekada su ljudi smatrali da je poznavanje stranog jezika neophodno samo ako planiraš živeti u inostranstvu, želiš biti turistički vodič, profesor stranog jezika ili si prosto zaljubljenik u neki drugi jezik i kulturu.
Danas, u povezanom i globalizovanom svetu, sa firmama koje imaju sedišta širom sveta, sa radom od kuće za nekoga na drugom kraju globusa, sa onlajn školama, jasno je da je poznavanje stranog jezika neophodno čak i da nikada ne izađete iz svoje zemlje.
Naravno, nemaju svi jezici jednaku težinu i važnost, što je potpuno individulano i zavisi od datih uslova i potreba. Ja se sećam jednog predavanja tokom studiranja, kada je profesor mehanike na predavanje doneo svu teoriju na ruskom jeziku. Rekao je da je to najbolja dostupna literatura iz te oblasti. Tada bi mi poznavanje ruskog jezika uštedelo mnogo vremena u razumevanju gradiva.
No, ako se vratimo na funkcionalnu pismenost u današnjem kontekstu 21. veka moramo da prihvatimo da je engleski jezik zapravo lingua franca, kako u poslovnom, tako u velikoj meri i u naučnom svetu.
Iako su neki od najpoznatijih svetskih univerziteta sa engleskog govornog područja, čak i oni koji nisu nude studije na engleskom. Ko želi da se na ovim univerzitetima obrazuje ili dalje kroz razne seminare i nastavne programe usavršava, neophodno je da vlada engleskim jezikom na visokom nivou.
Takođe na LinkedIn mreži, moje konekcije iz Srbije većinu svojih objava pišu na engleskom, iako i žive i rade u Srbiji. Ali njihovi klijenti, sadašnji i budući, su iz celog sveta. A to nisu samo ljudi iz IT-ja, nego i iz medicine, fitnesa, mašinstva, ljudskih resursa…
Digitalni svet
Koliko vremena se dopisujemo, pišemo mejlove, kačimo objave na socijalnim medijima, a koliko vremena sa nekim uživo debatujemo, ćaskamo i stvaramo? Ako to stavimo jedno sa drugim u relaciju, primetićete da sve više idemo u pravcu rešavanja problema digitalno, na telefonu ili računaru. Od kupovine avionske karte, preko kupovine odeće i namirnica, pa do rezervisanja hotela i raznih drugih usluga.
Danas ste digitalno pismeni ako umete da platite račune koristeći onlajn bankarstvo, ako znate da napravite nalog na nekoj platformi kako biste tamo kupili lekove, knjige, ili zakazali termin za izradu novog pasoša. Da bi vam život bio lakši, neophodno je da znate instalirati novu aplikaciju na vašem telefonu, promeniti šifru kad je zaboravite, popuniti online formular, pomoći deci oko domaćih zadataka koji su dati u nekoj prezentaciji, a trebaju se poslati u .pdf formatu itd… I ovo je samo delić onoga šta vam treba u privatnom životu.
Tokom školovanja i u poslovnom svetu, od vas se danas očekuje da se kontinuirano adaptirate i radite sa različitim softverskim alatima, na različim uređajima, i platformama, hibridno, od kuće i iz kancelarije, bez obzira na oblast u kojoj ste.
Kako su autmobili i saobraćaj postajali sastavni deo društa, vremenom su se gradile norme i pravila, koje omogućavaju bezbedno funkcionisanje saobraćaja za sve njegove učesnike.
Tako i u digitalnom svetu, neophodno je da se svaki pojedinac informiše o njegovim prednostima, šta donosi loše sa sobom, i možda najvažnije, kako bezbedno fukncionisati u njemu. Kada mi to znamo, onda možemo lakše to da prenesemo i na naše najbliže, kako decu tako i odrasle.
Fizičko i mentalno zdravlje
Kada kažemo da želimo da budemo zdravi, uglavnom mislimo na to da nas ništa ne boli fizički. I svi želimo da budemo zdravi. Ako smo bolesni, ne možemo da se brinemo o sebi i drugima, da radimo, učimo i stvaramo.
Mnogi rade na očuvanju fizičkog zdravlja i prevenciji bolesti (npr. redovne doktorske kontrole, korekcija ishrane, unos vitamina, fizička aktivnost…). Narodna poslovica kaže, u zdravom telu, zdrav duh, tim redosledom.
Međutim, svest o važnosti mentalnog zdravlja nije u svakoj sredini podjednako razvijena. Za mnoge je to tabu tema. Stres akumuliran iz svakodnevnice, okruženja, nedostatak kontakta sa prirodom, neaktivnost i još puno toga, je kod mnogih dovelo do emotivnih i kognitivnih promena. Usled njih, pojedinac može doživeti depresiju, da ima poteškoća da donosi odluke, a može postati i radno nesposoban.
Ja nisam stručnjak ni za fizičko, ni za mentalno zdravlje. Lično sam imala prilike da doživim kada nešto od ovo dvoje, ili oboje, nije u ravnoteži. To ne remeti samo onoga ko je bolestan, već i one bližnje. Pronaći balans je umetnost. Na tome treba raditi najbolje što znamo, možemo i umemo. Uvek ima nešto novo da se nauči, oduči ili preispita.
Ja se najboje osećam kada sam sa ljudima koji mi prijaju. Ili kada odem na dobru svirku, koncert, izložbu… Boravak u prirodi ili rad u bašti mi daju energiju i onda sam mnogo više tu za moje najbliže. Kada nekome pomognem ili sitnicom ulepšam dan, to je izvor zadovoljstva. Dobra knjiga i par sati mira… Mmmm to napuni baterije za naredna dva dana 🙂 Svako ima nešto svoje.
Pronađite i izborite se za ono što vam prija. Jer samo tako možete da budete tu za sebe, pa i za one oko vas.
