Priručnik za roditelje ne postoji iz više razloga. Osim što ne postoji škola koja bi ikako mogla da pripremi za sve avanture koje roditeljstvo sa sobom nosi, ne postoji ni način na koji bi se uspešnost roditeljstva merila.
Da li je više postigao roditelj koji ima akademski uspešno dete, malog profesionalnog sportistu ili dete koje se iskreno smeje i ne laže?
Mi to ne umemo da odredimo niti mislimo da je na nama da to odlučimo. Međutim, ono što je sigurno da svi želimo za svoju decu jeste da im pružimo šansu da sami izaberu šta je to što njih čini iskreno ispunjenima, a na nama je da im obezbedimo uslove koji će im to omogućiti.
Neko bi rekao da je biti roditelj nekad bilo lakše, a neko bi rekao da je bilo teže u prošlosti, ali istina je da svako doba nosi neke svoje izazove. Za razliku od prethodnih, novim generacijama je nezamislivo da rade u jednoj fabrici čitavog života i već sad znaju da će imati nekoliko karijera, da mogu da menjaju gradove i države, a i potpuno je realna mogućnost da će neki od njih raditi na pozicijama koje danas uopšte ne postoje.
Izazov koji je pred nama je kako mi, kao roditelji ili prosvetari, da ih pripremimo za takvu budućnost?
Škola u koju idu naša deca radi po istom sistemu po kom je radila i dok smo mi išli u školu. Delimično je to dobro. Nema ništa loše u tome što će deca naučiti pesme od Jovana Jovanovića Zmaja, ali zaista nije logično očekivati da će škola koja se ne menja uopšte ili vrlo malo pripremiti decu za tržište rada koje se stalno menja i pritom su te promene sve brže i sve obuhvatnije.
Najviše zabrinjava činjenica da deset najtraženijih i najplaćenijih poslova na svetu danas, pre jedne decenije nisu ni postojali. Ta činjenica jasno oslikava brzinu i veličinu promena koje su sad već deo naše stvarnosti i naše svakodnevnice. To znači da čak i ako promenimo školski sistem danas, i zamislimo da postoji način da uvedemo u udžbenike sva najnovija otkrića u nauci i uvedemo svu najnoviju tehnologiju, mi ipak ne možemo da zamislimo kako će budućnost naše dece izgledati dok oni završe školu i samim tim, kako onda da ih pripremimo?
Školski sistem u većini zemalja, ne samo na Balkanu, podstiče repetativno učenje koje ne zahteva nimalo kreativnosti, ni originalnosti. Štaviše, te osobine se često guše i prekorevaju. Nauka kaže da je svako dete rođeno kao kreativni genije, ali negde u toku školovanja, škola uspe da uguši tog genija. Dr Lend je dobio zadatak da napravi test kojim će proveriti kreativni potencijal naučnika i inženjera zaposlenih u NASA. Nakon što je test uspešno sproveden kod njih, ostalo im je nerešeno pitanje odakle potiče kreativnost. Pa su odlučili da isti test daju deci koja su imala 4 i 5 godina, a uzorak se sastojao od 1600 dece. Rezultati su ih šokirali. Test koji meri sposobnost da se problemi reše inovativnim idejama je izmerio da je 98% testirane dece spadalo u kategoriju kreativnih genija. A još veći šok je bio kad su istraživanje ponovili na toj istoj deci kad su imala 10 godina i taj procenat je spao na 30 %, a sa 15 godina spao je na 12%. Negde usput se kreativnost izgubila. Nije negovana, nije bila cenjena i kreativni genije u deci nestao je.
Zastrašujuće je misliti o tome kako treba da ohrabrujemo decu da idu u školu u kojoj se razvijaju baš one osobine koje će vrlo uskoro biti lako zamenljive. Ali nije sve tako crno.
Škola možda ne priprema za tržište rada, ali uči strpljenju, deljenju, druženju i neke od najlepših uspomena u životu stvoriće se tamo. Ali, zato zadatak roditelja dok se školski sistem ne promeni nije nimalo lak.
Na nama je da stvorimo podsticajno okruženje i više nije dovoljno biti odgovorni roditelj koji voli svoju decu. Danas je neophodno da roditelji budu proaktivni, odgovorni roditelji koji smišljeno podstiču razvoj svih osobina i potencijala danas da bi deca imala alate koji će biti neophodni u budućnosti, kao što su kreativnost, originalnost, inicijativa, aktivno učenje, kritičko mišljenje, analiziranje, kompleksno rešavanje problema. Ovo su osobine koje će biti potrebne našoj deci da budu samostalni ispunjeni ljudi koji čine ovaj svet boljim mestom.
